“📚” значење: књиге Emoji

Књига (порекло речи нејасно; могуће од старословенске кеннинг — знак, белешка), у ширем смисли означава сваки писмом фиксиран језични документ већег обима, забележен на лако преносивом материјалу. Предуслов за појаву књиге било је постојање писма и одговарајућег материјала на коме би се писало. Књига је и обично преносиви физички објекат и тело нематеријалних репрезентација или интелектуалног објекта чији материјални знакови су написане или нацртане линије. Као физички објекат, књига је обично свежањ углавном правоугаоних страница (направљених од папируса, пергамента, велума или папира) оријентираних са једном дужом страном (било лево или десно, у зависности од правца у коме се чита писмо) везаних, зашивених или другачије фиксираних заједно, а затим књиговезаних за флексибилну кичму заштитних корица од тежег, релативно крутог материјала, тако да, када се отворена предња корица преклопи са довољно масовном количином листова, књига може да лежи равно. Технички израз за овај физички аранжман је кодекс (у множини кодекси). У историји ручне физичке подршке за дуготрајне писане композиције или записе, кодекс замењује свог непосредног претходника, свитак. Као интелектуални објекат, књига је прототипски састав толико велике дужине да је потребно знатно улагање времена за њено састављање и још увек значајно, мада не толико обимно, улагање времена за читање. Овај осећај књиге има ограничен и неограничен смисао. У ограниченом смислу, књига је самодовољна секција или део дужег састава, што је употреба која одражава чињеницу да је у древним временима требало да дуги радови буду написани у неколико свитака, а сваки свитак је морао бити идентификован књигом коју је садржао. Тако, на пример, сваки део Аристотелове Физике се зове књига, као што и Библија обухвата мноштво различитих књига. У неограниченом смислу, књига је композициона целина таквих секција, било да се зову књиге или поглавља или делови, они су делови. Међутим интелектуални садржај у физичкој књизи не мора бити састав, да би се назвала књигом. Књиге се могу састојати само од цртежа, гравира или фотографија, или таквих ствари као што су укрштене речи или лутке за изрезивање. У физичкој књизи странице могу остати празне или могу садржати апстрактан скуп линија као подршку за текуће уносе, нпр. рачуноводствених налога, књига заказивања, књига извештаја, књига аутограма, бележница, дневник или роковник, или блок за цртање. Неке физичке књиге направљене су са страницама које су дебеле и довољно чврсте да подржавају друге физичке објекте, као што је албум (за новинске чланке, листове, цветове, ...) или фотографски албум. Књиге се могу дистрибуирати у електронској форми као електронска књига и другим форматима. У својој „Ревидираној препоруци о међународној стандардизацији статистике о производњи и дистрибуцији књига, новина и часописа” од 1. новембра 1985. године, Организација уједињених нација за образовање, науку и културу (Унеско) изјавила је да је „уверена да је пожељно да национални органи који су одговорни за прикупљање и извештавање статистичких података који се односе на производњу и дистрибуцију штампаних публикација треба да се руководе одређеним стандардима у смислу дефиниција, класификације и презентације,” како „би се побољшала међународна упоредивост статистика”. Они су дефинисали књигу као „непериодичну публикацију од најмање 49 страница не рачунајући насловне странице, објављену у земљи и учињену доступном јавности”, тако да се статистика књига може прикупити за: Један лист у кодексу је лист, а свака страна листа је страница. Иако се у обичном академском жаргону монографија схвата као специјалистички академски рад, а не референтни рад о појединачном научном предмету, у библиотекарској и информационој науци монографија има много шире значење и означава било коју несеријску публикацију комплетну у једном тому (књизи) или ограниченом броју томова (чак и роман попут Прустовог дела У трагању за изгубљеним временом у седам томова), за разлику од серијских публикација попут магазина, журнала или новина. Страствен читалац или колекционар књига или заљубљеник у књиге је библиофил. Продавница где се књиге купују и продају је књижара. Књиге се такође продају на другим местима. Књиге се могу позајмити из библиотека. Гугл процењује да је од 2010. године објављено око 130.000 различитих наслова. У неким богатијим нацијама, продаја штампаних књига је опала због употребе електронских књига, мада је и продаја самих електронских књига опала у првој половини 2015. 🔗 Књига
🌐: كتاب, Kitab, Книга, বই, Knjiga, Kniha, Bog, Buch, Βιβλίο, Book, Libro, Raamat, کتاب, Kirja, Livre (document), ספר, पुस्तक, Knjiga, Könyv, Buku, Libro, 本, წიგნი, Кітап, 책, Knyga, Grāmata, Buku, စာအုပ်, Boek (document), Bok, Książka, Livro, Carte, Книга, Kniha, Knjiga, Libri, Bok, หนังสือ, Kitap, Книга, Sách, 图书.