Новруз значи „нови дан“, то је иранска нова година (персијска нова година), која почиње у пролећну равнодневницу, првог месеца иранског соларног календара (обично пада у марту). Новруз је секуларни фестивал чији корени сежу више од 3000 година. Обликовали су је људи зороастријске вере, за коју се верује да је најстарија религија на свету. Пре фестивала, људи ће поставити трпезу звану „виђено у руци“ - што значи „седам С“. У средишту табеле налази се седам предмета који почињу словом С, од којих сваки има одређени значај: Сееб (јабука) је симбол лепоте, видовњак (бели лук) је симбол здравља и лекова, сомагх (сумац) представља излазак сунца, сабзех (зелена трава) представља лечење и препород Земље, серкех (сирће) симболизује стрпљење, сењед (маслине) сигнализира љубав и, коначно, саману (пецива) говори о снази и снази опроштаја. У средишту стола постављено је огледало за одраз, цвеће које симболизује зацељивање Земље, јаја симболизују живот и жива риба која представља нечију везу са животињским светом. Неке породице стављају за сто религиозне књиге, попут Кур'ана, Библије или Ависте; други стављају књиге омиљених иранских песника као што су Хафез или Руми.